ODRŽIVA MODA I CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on reddit
Reddit
Share on google
Google+
Kreni-Promeni
Kreni-Promeni

Slepo praćenje modnih trendova koji u osnovi nisu posledica naših potreba već želja, ubrzani procesi proizvodnje u velikim serijama, nepoštovanje prava radnika – to su sve odlike brze mode čiji su potrošači i država glavni pokretači.

Modna industrija je do pre nekoliko godina bila drugi najveći zagađivač na planeti, sada se nalazi na petom mestu odmah ispod industrije hrane, ali je i dalje na drugom mestu u pogledu zagađenja vode. Prema podacima Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, modna industrija proizvodi čak 10% ukupne svetske emisije ugljen dioksida, što je pet puta više od avio industrije.

S obzirom na ove podatke privredni sistem u Srbiji koji se zasniva na linearnom modelu (odnosi se na principu uzmi-napravi-odbaci) mora da se promeni u sistem cirkularne ekonomije (njen princip je proizvod-otpad-proizvod). Cirkularna ekonomija u stvari objedinjuje proces proizvodnje i proces upravljanja otpadom.

Održivost u modnoj industriji je pristup koji podrazumeva etičko i ekološko poslovanje. Konkretno, kada se radi o proizvodnji, treba da se vodi računa  o količini resursa koji se koriste, o zagađenju koje se proizvodi, takođe i istraživanje materijala i korišćenje novih inovativnijih materijala, podrazumeva i dostojanstvene uslove rada i dostojanstveni nivo zarade i podrazumeva upravljanje tekstilnim otpadom što bi u praksi predstavljalo uvođenje principa cirkularne ekonomije.

U istraživanju koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine u aprilu 2020. godine čak 60% ispitanika je reklo da najčešće kupuje odeću u prodavnicama globalnih brendova, 16% da kupuje u second hand radnjama i njih 13,4% od domaćih dizajnera. Sve to pokazuje nedovoljan nivo osvešćenosti ljudi i malo učešće države u tim procesima, koje se manifestuje time što velikim svetskim brendovima daje subvencije, a domaći proizvođači ih primaju tek od pre dve godine.

Tekstilni otpad je pogodan za reciklažu. Svako domaćinstvo u Srbiji poseduje 200kg tekstilnog otpada, a na deponijama postoji oko 5% ove vrste otpada. Na nivou Srbije ne postoji objekat gde se vrši reciklaža. Otpad koji završi u kontejnerima ide dalje, a gde ide ne postoji podatak.

Sa dolaskom pandemije korona virusa prosečna kupovina odeće je opala, od početka pandemije u Srbiji je smanjena kupovina za 48%, što govori da je trenutno stanje bitno uticalo na potrošače i na razvoj cirkularne ekonomije.

 

AUTOR: Jelena Tucić

Literatura:

  1.  https://pks.rs/udruzenje/sluzba-za-cirkularnu-ekonomiju
  2. https://www.ekologija.gov.rs/dokumenti/
  3. Centar za unapređenje životne sredine
  4. https://greenfest.rs/tekstilni-otpad-nije-u-modi/

VIŠE ČLANAKA: