Izbor direktora u osnovnim školama: procedura ili igrokaz

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on reddit
Reddit
Share on google
Google+
Kreni-Promeni
Kreni-Promeni

Odlično osmišljeni, dobro organizovani i kreativni mirni protesti u kojima su istrajali zaposleni Osnovne škole „Ivo Andrić“ i njihovi učenici i roditelji od poslednjih dana avgusta do sredine novembra 2020. godine, pokazali su da su promene moguće i da se istrajnost i upornost isplate. 

Brojni mediji su već izveštavali o problematičnom slučaju izbora direktora u ovoj beogradskoj školi: dnevni listovi Danas, Politika i Novosti, portali Nova S, Glas javnosti i Studio B. Naime, posle odlaska dotadašnjeg direktora Milana Pašića na novu poziciju u Ministarstvo prosvete i nauke 2019. godine, na mesto vršioca dužnosti dolazi profesorka hemije iz Petnaeste beogradske gimnazije, Biljana Vraneš. Izbor za direktora je u skladu sa zakonom već bio sproveden i izbrana je većinom glasova nastavnica srpskog jezika Dragana Dejanović Kovačević. Uprkos nezadovoljstvu kolektiva i Saveta roditelja, Vraneš ostaje na svojoj poziciji do avgusta 2020. godine. Ponovo se vrši izbor direktora i ponovo je kandidat sa najvećim brojem glasova Dragana Dejanović Kovačević. Međutim, kako je „briga“ o školama oduvek, ili gotovo oduvek, prepuštana lokalnim samoupravama, a Opština Rakovica prema svojoj Osnovnoj školi sa navećim brojem učešća u projektima Ministarstva i velikim brojem nagrađivanih kako učenika, tako i zaposlenih, ima bizaran odnos, krajem avgusta 2020. na mesto vršioca dužnosti pojavljuje se učiteljica iz obližnje Osnovne škole „Nikola Tesla“, Jelena Lucić, u pratnji svog dojučerašnjeg direktora, Stanislava Stevuljevića. 

Postavlja se pitanje ko i na osnovu čega postavlja kandidate na ovo mesto, već drugi put protiv volje Nastavničkog veća i Saveta roditelja. Naša sagovornica, predsednica sindikata u OŠ „Ivo Andrić“, Sandra Radovanović, istakla je tvrdnju bivšeg ministra prosvete, Mladena Šarčevića, da se problem izbora direktora u „Andriću“ mora rešiti „na lokalu“, dok je predsednik Opštine Rakovica (postavljen posle junskih izbora) odbijao odgovornost, ali i pravljenje zapisnika sa sastanka sa predstavnikom Saveta roditelja. Na sreću, protestanti su zapisnik sami sastavili i u njemu se pozivali na obećanje predsednika Opštine, da se on u pitanje izbora neće mešati.

Neophodno je osvrnuti se na obrazloženje bivšeg ministra prosvete, Šarčevića, uz imenovanje kandidata. Reč je o članu 123 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, iz 2017. godine, gde stoji da ukoliko ministar utvrdi da bi imenovanje izabranog kandidata moglo „da dovede u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove“, odnosno da je izbor kolektiva štetan po nastavni proces i bezbednost dece i zaposlenih u školi, on ne daje svoju saglasnost i kandidat ne može biti postavljen na funkciju. Dakle, konačna odluka je isključivo na ministru, samo i jedino on odlučuje o postavljenju direktora, a sprovođenje izbornog procesa na nivou ustanove je dovedeno do besmisla i apsurda.

I tako, dok se u „Ivi Andriću“ u godini dana menjaju troje direktora, u nekim drugim školama u Rakovici i više od decenije nema smene u upravi. Takav slučaj je sa direktorima osnovnih škola „Branko Ćopić“, Snežanom Pavlović, i „Nikola Tesla“, Stanislavom Stevuljevićem, koji pored podrške kolektiva imaju i čvrstu uzdanicu u lokalnoj samoupravi. Na osnovu čega se pozicija direktora škole na ovoj Opštini tako lako ili, pak, teško ’osvaja’ ostaje nejasno. Oboje pomenutih direktora bili su predmet novinarskih istraživanja, što zbog diskutabilnih poteza i izjava (Stevuljević: Kurir, Srbija danas, Večernje novosti), što zbog sumnje u ispravnost poslovanja (Pavlović: CINS). Direktorka „Ćopića“ na poslednjem reizboru 2018. bila i jedini kandidat, pa je zaposlenima u ovoj školi današnji saziv republičkog parlamenta sigurno pojava „već viđena“.  

Konačni, treći po redu izbori održani su u decembru 2020. godine. Dragana Dejanović Kovačević je većinski izabrana za direktorku OŠ „Ivo Andrić“ i ministar Branko Ružić je potpisao njeno imenovanje. Smelost roditelja da prvog septembra ne pošalju svoju decu na nastavu, uporne šetnje od Japanskog parka na Miljakovcu do zgrade Opštine Rakovica, domišljati transparenti i poslednja šetnja „zahvalnosti“ predsedniku Opštine na razumevanju, učinili su da se stvari pokrenu i promene na bolje. Pokazano je da zakon nije i ne treba da bude „mrtvo“ i „gluvo“ slovo na papiru koji trpi sve. Adekvatna peticija bi mogla pokrenuti promenu u ovom zakonu, a demokratičnosti društva doprinelo bi kada bi se izbor organa upravljanja vršio na više nivoa i kada bi, kao u prethodnom Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, udeo imao i Školski odbor. Kandidate bi trebalo bodovati po jedinstvenoj skali – godine radnog iskustva, učešća i osvojena mesta na takmičenjima za vreme rada u nastavi, objavljeni naučni radovi i slično.

Dobrobit učenika, učitelja i nastavnika je na prvom mestu, kako bi svi mogli da daju maksimum u učenju i radu. 

 

AUTOR: Marina Vidojević, doktor književnih nauka i nastavnica u OŠ

VIŠE ČLANAKA: