Naličje prosvete – drugi deo

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on reddit
Reddit
Share on google
Google+

Školska 2018/ 19. počinje vrlo konfuzno kako za Milicu Pantić i druge nastavnice italijanskog jezika, tako i za učenike i roditelje. Čekao se dopis Ministarstva prosvete u vezi sa promenom u opisnom ocenjivanju drugog stranog jezika, jer nije bilo poznato da li takav način ocenjivanja utiče na normu nastavnika. Udžbenici nisu bili naručeni, iako su se roditelji blagovremeno izjasnili. Učenici su bili zbunjeni, a radna atmosfera krajnje neprijatna. 

„Kružile su priče da deca napuštaju našu školu i prelaze u druge u kojima se uči nemački, iako podaci koje smo dobili u školskoj upravi ne pokazuju tako. Posebno mi je smetalo što se sa takvom ažurnošću pristupilo promeni drugog stranog jezika, a onda učenicima i roditeljima koji su se izjasnili za nemački jezik uopšte nije bio problem što dve sedmice nemaju časove nikakvog stranog jezika. Od polovine septembra nastavu je izvodilo nestručno lice, student nemačkog jezika.“ 

Miličina trudnoća je u tom trenutku u trećem trimestru, dakle, porođaj je sve bliži, a sama trudnoća okarakterisana je kao viskorizična. Umesto da miruje i da se relaksira, Milica Pantić sprema časove, odlazi u školu, izlaže se brojnim rizicima u kolektivu sa decom, a najviše stresu – šta će je sačekati kad se sa porodiljskog bolovanja vrati u školu. 

Jasno je da roditelji treba  da odlučuju koje će jezike njihova deca učiti i kako će krojiti svoju budućnost. Opština Kruševac ima devetnaest osnovnih škola, od čega se šest nalaze u samom gradu. U 2018/ 19. italijanski jezik uči se u dve škole: „Dragomir Marković“ i „Branko Radičević“. Iako izreka kaže da je najbolja škola ona koja je najbliža, ne može se reći da roditelji nisu imali izbora. Ko na koji način dolazi do onga što želi, diskutabilna je tema. Ono što je u našem fokusu je uvođenje novog drugog stranog jezika. Ono je nemoguće dok u ustanovi već postoji kadar za prvobitno odabran jezik. Postepeno se planira i pravi prostor za tu novu mogućnost, planski se radi na povećavanju broja upisanih učenika, usavršavaju se kadrovi, omogućava se deci da vreme provedeno u školi bude prijatno. Analitično  i detaljno radi se na borbi protiv vršnjačkog nasilja i na jačanju kolegijalnih odnosa i veza među zaposlenima. Kako raste broj upisane dece iz godine u godinu, prirodno nastaje prostor za uvođenje novog stranog jezika. S vremenom, predavači italijanskog jezika se bliže kraju radnog veka i prirodno ustupaju mesto kolegama koji drže nemački jezik. Uprava škole je dužna da rasporedi svoj kadar tako da niko ne ostane na ulici.

„Posebno smatram da sam diskriminisana što i druge škole u Rasinskom okrugu nisu ponudile roditeljima svojih učenika izbor učenja italijanskog jezika, to bi mogla biti jedna od mogućnosti za dopunu norme. Tačnije, neke jesu u anketi ponudile itaijanski jezik, ali su rezultati ostali nepoznati.“

Milica Pantić dalje prepričava događaje koji su usledili:

„Nastavu izvodim do sredine oktobra 2018. bez bzira na komplikacije u trudnoći, bez ikakvog rešenja o izvođenju nastave, koje je škola dužna da dostavi do početka školske godine.Obaveštenje o prvom inspekcijskom nalazu dobijam tek 19. oktobra u kome se konstatuju nepravilnosti, ali se ipak nalaže da se nastava nemačkog jezika organizuje po željama učenika u nekoliko grupa, kako učenici ne bi bili diskriminisani. Baš 19. 10. 2018. primam i rešenje datirano na 27. 8. O toj velikoj nepravilnosti u radu uprave obavestila sam Ministarstvo, ali sam morala da ga primim i potpišem, jer drugačije nisam mogla da otvorim porodiljsko bolovanje. U suprotnom, odbila bih i takođe bih prijavila ovo nepoštovanje zakona.

Pod strašnim pritiskom, i već na rubu zdravstvene, emotivne i psihičke iscrpljenosti, a na osnovu nalaza gradske prosvetne inspekcije, podnosim zahtev da sporazumno pređem u Muzičku školu za 66 % i umanjim radnu normu u OŠ „Dragomir Marković“ na 33%. Bila sam svesna da će mi se norma možda i dodatno smanjiti, a u Muzičkoj školi je te godine bilo odobreno odeljenje novog smera, pa sam tako mogla makar delimično da obezbedim sigurnost radnog mesta.“

U aprilu 2019. godine, a zatim i u maju, direktor ponovo vrši anketiranje za nemački jezik. Anketa je oba puta osporena od strane gradske inspekcije. 

Sredinom septembra 2019. direktor OŠ „Dragomir Marković“, Saša Jevtić, poslao je Milici Viber poruku u kojom je obaveštava da ju je postavio za pomoćnika direktora, iako je bila na odsustvu radi nege deteta do 22. 10. 2019. Milica je, posle konsultacija sa advokatom, odgovorila da neće razmatrati ponudu dok se ne vrati na posao i naglasila da za to vreme ne bi smeo da se menja njen radno pravni status. Kako joj direktor ni u jednom trenutku nije zvanično ponudio mesto pomoćnika direktora, u pisanoj formi, pravno gledano, nije joj ni ponuđeno. 

U više navrata slala je školi upit o svom radno pravnom statusu  i nikad nije dobila odgovor. Koleginica koja ju je menjala obavestila ju je da jednog dana više nije mogla da pristupi elektronskom dnevniku, nije mogla da evidentira časove, pa je pomoć potražila u upravi. Od direktora je dobila informaciju da Milica Pantić više nije predavač italijanskog jezika, već pomoćnik direktora, samim tim ni zamena više nije potrebna. Milica i koleginica koje je menjala tražile su sastanak sa direktorom i on ga je zakazao, da bi onda iznenada otišao iz škole uoči tog sastanka. Narednog dana, odbio je da Pantićevoj pokaže izvod iz baze podataka o njenom radnom angažovanju, takođe nije ni usmeno hteo niti da potvrdi niti da opovrgne navode da ona više nije predavač u toj školi. Ovakav postupak nužno sa sobom povlači i finansijske malverzacije budući da su osobe na radnom mestu nastavnika i pomoćnika direktora različito plaćene. Na tom sastanku, kojem su prisustvovale i druge nastavnice italijanskog jezika, direktor Saša Jevtić je mobilnim tlefonom snimao razgovor, a da o tome nije obavestio koleginice.  Lično i službeno se neprestano prepliću i teško ih je razgraničiti, a kako ćemo videti u narednom članku, nadležne institucije se oko tog razgraničavanja nisu gotovo nimalo potrudile.

 

U inspekcijskom nalazu od 4. 10. 2019. naloženo je da se nastavnicama vrati norma i da se fond nemačkog jezika sa 55% smanji na 11%. Takođe, konstatovano je da je Milica Pantić u informacionom sistemu Dositej raspoređena na mesto pomoćnika direktora hronološki pre nego što je o tome i sama (Viber porukom) obaveštena, kao i da je nestručno lice izvodilo nastavu cele 2018/ 19. godine za 11% norme.

  1. 09. 2019. Milica dobija na kućnu adresu rešenje po kome je pomoćnik direktora. Rešenje je datirano na 25.09, datum kada je ona lično bila u kancelariji direktora i kada joj je to rešenje i moglo biti uručeno, a nije. Navodno je poslato 26.09. i to je dan kada je trebalo da stupi na mesto pomoćnika, a, podvlačimo, prima ga četiri dana kasnije. Nigde se ne spominje da je i tog 25. i 26. 09. Milica na bolovanju i da može na tu dužnost da stupi tek po povratku sa istog. Ona ga nikad nije potpisala, a kako je poštom primila samo svoj jedan primerak, pitanje je šta je sa druga dva primerka, da li su ostali nepotpisani ili ih je neko drugi potpisao. Uložila je žalbu na rešenje Školskom odboru  i, kako nije dobila odgovor, 17. 11. je pokrenula radni spor.

Ranije, u junu 2019, pošto joj sindikat čiji je član niije pružio zaštitu koju je trebalo, već je „stao na stranu“ direktora,  Pantićeva se obratila i Jasni Janković, predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Ni ona nije bila zainteresovana za njen slučaj i uputila je da sve nepravilnosti u radu škole i sindikata reši u samoj školi i školskoj upravi i opštinskom odboru sindikata. Obeshrabrena i nezadovoljna, Milica nije videla smisao da tako postupi i da se upušta u još jednu unapred izgubljenu bitku.

 

Marina Vidojević, doktor književnih nauka i nastavnik u osnovnoj školi

 

 

 

VIŠE ČLANAKA:

Naša borba za sunce 🌞
Reportaža BBC
@37Blok @blokovi @EkoStraza @KPromeni @70_blok @m_g_m_u @NasParkic @nedavimobgd @savski_nasip @CuvariVatre @blok38 @blok33 @blok45 @BlokMoj

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-57447034

Građani nemaju dilemu oko Rio Tinta!
100k potpisnika peticije jasan je signal da zagadjivači nisu dobrodošli.
Bravo @SavoManojlovic 👏👏

Više...