Naličje prosvete – prvi deo

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on reddit
Reddit
Share on google
Google+

Kada kažemo zaposlen na neodređeno vreme, pa još u javnom sektoru, u državnoj školi, gde se svaki veći praznik obeležava neradnim ili bar nenastavnim danom, za mnoge neadekvatno informisane ljude u Srbiji, pojam je savršenog, jednom dostignutog, do penzije zadržanog posla, bez ikakve bojazni da bi se mrtvo more državnih jasala moglo uznemiriti. Prosvetni radnik ima raspuste skoro kao da je još uvek đak, ali ima i domaće zadatke koje radi kod kuće, baš kao đak, a i razne dodatne obaveze poput seminara na kojima se sakupljaju bodovi, kako bi jedan takav radnik-đak učvrstio svoj položaj i izbegao eventualnu sudbinu tehnološkog viška. Kao što brojna papirologija, pripreme, planovi, tabele, zapisnici gotovo uvek samo služe da zadovolje formu, a o smislu i sadržaju gotovo niko ne vodi računa i oni su ostavljeni svakom radniku-đaku na sopstvenoj savesti, tako i sati stručnog usavršavanja najčešće služe da predavači iz Ministarstva prosvete ili nekih drugih školskih ustanova koje su obuhvaćene raznim projektima Ministarstva zasluže svoje dnevnice. No, pored pritisaka roditelja učenika i uprave škole u kojoj rade, pored degradiranog položaja u srpskom društvu, prosvetni radnici, posebno predavači izbornih predmeta, zavise od nečijih tuđih dogovora, namera, neretko spletki i tendencioznih odluka.

„U junu 2018. godine, u četvrtom mesecu trudnoće, tokom bolovanja radi održavanja trudnoće, od kolega, a zatim i komšija, budući da sam stanovala na teritoriji škole, dakle, ne od uprave škole, saznajem da je direktor Osnovne škole “Dragomir Marković” u Kruševcu, Saša Jevtić, raspisao anketu za izbor drugog stranog jezika za narednu školsku godinu  i u njoj ponudio i nemački i francuski jezik, iako škola nije raspolagala stručnim kadrom za te jezike. Prema Pravilniku i planu nastave i učenja za 5. razred, škola je dužna da ima stručni kadar za one predmete koje u anketi nudi, a OŠ “Dragomir Marković” je imala samo tri nastavnika italijanskog jezika zaposlenih na neodređeno vreme i to: dve koleginice na po 100% radnog vremena i ja na 66% radnog vremena, i jednog nastavnika italijanskog jezika zaposlenog na određeno vreme  na 10% radnog vremena, budući da je na snazi bila zabrana zapošljavanja.“

Ovako je priču o gubitku radnog mesta u pomenutoj Osnovnoj školi započela Milica Pantić, nastavnica italijanskog jezika i moja sagovornica.

Raspisivanje ankete za izbor novog drugog stranog jezika (podsećamo da je prvi strani jezik u svim školama u Srbiji engleski jezik i on nema status izbornog), automatski je značilo da se broj časova italijanskog jezika smanjuje i da će prvo jedna ili dve, a uskoro i sve četiri nastavnice italijanskog ostati bez posla. Milica Pantić je povodom ove ankete podnela prijavu republičkoj prosvetnoj  inspekciji 2. 8. 2018. i dobila odgovor da je prijava prosleđena gradskoj inspekciji na postupanje. Iako je do kraja školske 2017/ 18, dakle do kraja avgusta 2018, bila i član Školskog odbora, Milica nije uspela da sazna kako će se u narednoj školskoj godini organizovati nastava, s obzirom da su rezultati ankete bili takvi da je broj zainteresovanih za nemački jezik premašivao jedno odeljenje. To je značilo da će nastavnica sa 10% izgubiti to svoje jedno odeljenje, a uprava nije davala nikakve informacije, osim da se čeka odluka Ministarstva u vezi sa podelom na grupe.

„Do početka školske 2018/2019. godine nije izvršen nadzor u OŠ “Dragomir Marković” u Kruševcu jer je gradska inspektorka bila na bolovanju, inspektorka iz Kraljeva na odmoru, a obraćali smo se inspekciji i u Beogradu, koja je podnesak ponovo vratila Kraljevu. Direktor je ipak na Listama Ministarstva raspisao potrebu  za 33% norme za nastavnika nemačkog jezika, a time je bilo jasno da se osim koleginici koja je zaposlena na određeno vreme, time mora i meni umanjiti procenat radnog angažovanja. Nakon sastanka sa načelnikom Školske uprave, a zatim i direktorom Muzičke skole, u kojoj u tom trenutku imam ugovor na 33%, ispostavlja se da je škola “Dragomir Marković” u informacioni sistem Ministarstva prosvete “Dositej” netačno unela moje podatke, smanjivši moj procenat na 33, a ne 66  kako sam imala po ugovoru, iako nikakav aneks ugovora nisam potpisala, kako bi se napravio prostor za 33 posto nemačkog jezika. Nakon mog zahteva za promenom podataka sačinjena je službena beleška te su podaci u “Dositeju” promenjeni. Direktor tada raspisuje potrebu za nastavnikom nemačkog jezika za 11 procenata, istovremeno prikrivajući višak norme za druge predmete (tehničko, informatika, fizičko vaspitanje). Na to smo sve ukazivali i Sindikatu i Školskoj upravi.“

U septembru počinje nova školska 2018/19. godina i Miličinog imena nema na rasporedu. Ispostavlja se da su sva odeljenja petog razreda dodeljena nepoznatoj osobi. Za 11% pozvane su i Milica i njena koleginica, nastavnca italijanskog, pa postaje nejasno da li je to neka greška i šta je uprava škole uopšte htela da postigne. Direktor je lično Miličinu koleginicu „zamolio“ da učenike „pričuva“, da im „ne drži čas“, a dokaz su SMS poruke u kojima je zaposlenoj čak javljao da su časovi skraćeni i kada da dođe. Milica Pantić i koleginica su se zajedno uputile u odeljenje koje im je obema dodeljeno, ali su usput srele učenike kojima je direktor rekao da nemaju čas i poslao ih kućama, čime je direktno ugrozio njihovu bezbednost i načinio povredu radne obaveze, a takođe ih usmeno obavestio da oni više ne uče italijanski jezik. Naredni čas je koleginica održala po rasporedu, pa donekle čudi što izostaje reakcija roditelja učenika tog odeljenja, jer su dobijali različite i konfuzne informacije vezano za drugi strani jezik.

Zanimljivo je i da se tog septembra evidencija o časovima nije vodila jer dnevnika nije bilo, kao ni privremenih fotokopija evidencije, koje bi se kasnije prepisale u dnevnik, pa je jedini dokaz o održanim časovima bila Miličina lična evidencija.

Milica Pantić je tog septembra 2018. bila u sedmom mesecu visokorizične trudnoće. Ono što je doživela do porođaja i za vreme porodiljskog bolovanja, usled nekolicine zdravstvenih komplikacija, zaslužuje da izađe na svetlost dana i zaslužuje da otvori brojne slučajeve mobinga u srpskoj prosveti.

Marina Vidojević, doktor književnih nauka i nastavnik u osnovnoj školi

VIŠE ČLANAKA:

Naša borba za sunce 🌞
Reportaža BBC
@37Blok @blokovi @EkoStraza @KPromeni @70_blok @m_g_m_u @NasParkic @nedavimobgd @savski_nasip @CuvariVatre @blok38 @blok33 @blok45 @BlokMoj

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-57447034

Građani nemaju dilemu oko Rio Tinta!
100k potpisnika peticije jasan je signal da zagadjivači nisu dobrodošli.
Bravo @SavoManojlovic 👏👏

Više...