Просвет(л)имо се

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on reddit
Reddit
Share on google
Google+

Дошао је крај школске године, време када ћемо сви привидно мало одахнути, после 15 месеци ”појачаног лудила” у које смо ушли 16.марта2020. године.

Неминовно је да нам је свимам потребан одмор, али исто тако на време треба размишљати како ћемо сви од 1. септембра функционисати.

Велики притисак је почео дана када је ванредно стање проглашено у нашој земљи, а притисак смо трпели сви. 

Услови у којима су у овом периоду радили васпитачи, учитељи, наставници, професори, су нешто што могу разумети само они који су у свом окружењу имали неког ”просветара”.

Лично вам могу рећи да смо у јеку пандемије постали само бројке, а у једном тренутку се више није могао наћи кадар за рад, па се свако сналазио као је могао. Заиста смо давали све од себе, али смо сада сви на ивици снага и потребна нам је подршка, јер све што је прошло указује на то да је читав образовни систем, који је, најблаже речено, веома окрњен, сада веома озбиљно пољуљан, да су они због којих тај систем постоји највише оштећени, а да они који су у систему радили, нису били у могућности да из деце-ђака извуку максиму.

Сви ми, деца, родитељи, просветни радници, дали смо све од себе да поштујемо организацију рада која је направљена, али сви веома добро знамо да то није било нимало лако нити успешно. Ова организација рада прво је погодила породице у којима има више деце различитих узраста, а Богу хвала, има доста вишечланих породица, требало је пратити и помагати деци која у школу нису ишла свакодневно и о њима је неко морао размишљати, али овај пут то нису биле само образовне институције, већ у највећој мери породице које су поднеле изузетан притисак, јер да бисмо се бавили образовањм, ако за то нисмо учени, треба много више енергије, времена, новца уколико (што је и био често случај) не можемо помоћи у учењу свом детету.

Јасно је да родитељи не седе кући докони и да сви морамо радити да бисмо могли да издржавамо своје породице, а како неко да стигне да уради све што је потребно и пропрати рад и напредак свог детета, када сви од посла више не знамо где бијемо. Све у свемо, ово је грудва која од 16. марта вртоглаво расте и ствара невероватан притисак на све нас…

Захваљујући ситуацији у којој наша деце живе већ више од годину дана осетне су промене у њиховој вољи за ван виртуелним дружењем, учењем, забавом. Код деце је уочен, као и код одраслих нагли скок појаве анксиозности, депресије и суицида… Све су то последице озбиљно нарушеног здравог социјалног живота, а просветне установе су свакако једне од главних места за социјализацију младих, ако се у њима борави.

Прошла је цела школска година, видели смо да смо ”преживели ”, али не треба да преживимо, треба да живимо, сви. 

Време је да се поставе питања, да се нађе решење за нови почетак школске године, јер нико, а понајмање деца, не могу радти на ”дугме”. 

Размислите, укључите се, предложите, да сви заједно један стуб друштва поставимо стамено на своје место, јер све ово кроз шта смо заједно прошли јасно ставља до знања колико смо једни другима потребни.

Драга децо, родитељи, просветни радници, уједините се и покушајмо заједно да нађемо најбоље решење за ситуацију у којој се налазимо, да не правимо исту грешку као на почетку ове мучно завршене школске године, пробајмо да децу вратимо на прави колосек дружења, забаве, учења, љубави, здравог живота.

Да, дошао је крај школске године, да, дошло је лето и распуст, за децу, али долази  1.септембар, будимо одрасли, учинимо све за најбољи интерес наших породица и наше деце, тргнимо се и упрегнимо људе чији је то посао, да се тиме позабаве, јер једино уједињени можемо нешто променити. 

АУТОР: Наташа Јанковић

VIŠE ČLANAKA:

Zašto je reklama Rio Tinta presedan, nezamisliv za uređene države? Naš direktor kampanja Savo Manojlović iznosi jasan i argumentovan stav.

Zašto je reklama Rio Tinta presedan, nezamisliv za uređene države? Naš direktor kampanja Savo Manojlović iznosi jasan i argumentovan stav.

Društvo koje primorava žene da biraju između karijere i majčinstva mora da ode u prošlost gde mu je i mesto. Tekst naše izvršne direktorke Marine Pavlić na portalu Nova S.

https://nova.rs/kolumne/pise-marina-pavlic-mame-preduzetnice-samonikle-biljke-ili-sorta-koju-gajimo/

Dobrodošli u zlatno doba…
Beograd počinje da liči na Baltimor.
Ako neko ima onformacije u vezi sa počiniocima, molimo da ih prosledi nadležnim organima.

Dobrodošli u zlatno doba…
Beograd počinje da liči na Baltimor.
Ako neko ima onformacije u vezi sa počiniocima, molimo da ih prosledi nadležnim organima.

Više...