Naličje prosvete – treći deo

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on reddit
Reddit
Share on google
Google+

Do sada opisana, krajnje sumanuta i konfuzna situacija u kojoj se našla nastavnica italijanskog jezika, Milica Pantić, iz Osnovne škole “Dragomir Marković” u Kruševcu, nije se završila izlaskom iz okvira školske ustanove i odlaskom na sud. Niti je pravda, bar do trenutka kada ovaj članak nastaje, zadovoljena, iako je Milica od jula 2019. do  oktobra 2019. dobijala obaveštenja o nalazima gradske, republičke inspekcije i prosvetnih savetnika o nezakonitom anketiranju, pa čak i obaveštenje o postupku razrešenja direktora, što se, evo, sve do juna 2021. nije dogodilo. Prosvetni inspektori i savetnici su konstatovali da nastavnici italijanskog jezika nisu bili obuhvaćeni bodovanjem, koje je neophodan uslov da se u školskom sistemu neko proglasi tehnološkim viškom, kao i da je direktor, Saša Jevtić, prećutao značajne informacije gradskom inspektoru, utičući na taj način na njegovo razumevanje celokupnog slučaja i donošenje mera.

  Milica Pantić objašnjava: 

“Sudska tužba se u potpunosti zasniva na obaveštenju o nalazu inspekcije od 4. 10.  u kom se direktoru nalaže da uredi moj radno pravni status prema sistematizaciji po kojoj je počela školska godina. U njemu inspektorka konstatuje da sam na dan nadzora, 23.9. već bila u Dositeju pomoćnik direktora, iako sam sedam dana kasnije dobila rešenje na kućnu adresu. Nikada nisam potpisala nikakav aneks ugovora. Uvidom u liste tehnoloških viškova Ministarstva prosvete od 2. 9. direktor i dalje prijavljuje da postoji slobodna norma za italijanski od 11,11%, a da nastavnica nemačkog izvodi nastavu za 55 % norme,a ne 11%, za koliko je zasnovala ugovor. Inspektorka takođe utvrdjuje da nije doneta odluka o bodovanju nastavnika italijanskog jezika nakon ponovljene ankete. Ovom prilikom naglašava da postoji evidentna diskriminacija, jer je propušteno da se vidi da li su nastavnici italijanskog jezika tehnološki višak, koji i u kom procentu. Da me je direktor tada proglasio tehnološkim viškom, što suštinski jesam bila, a ne fiktivno postavio za pomoćnika, imala bih mnogo više mogućnosti da dopunim normu i radno mesto bi me čekalo po povratku sa bolovanja.

Bolovanje radi nege deteta mi je produžavano do maja 2020. godine. Po povratku sam obavljala dužnosti pomoćnika direktora, tačnije odlazila par puta u školu radi dogovora o zaduženjima, i bez ikakvog konkretnog zadatka, što govori o fiktivnosti mog postavljenja, jer je škola tada raspolagala sa još petoro kolega za jedno radno mesto, odnosno za ukupno 100% radnog mesta pomoćnika direktora.”

U februaru 2021. godine sud je odbacio tužbu Milice Pantić kao nedozvoljenu jer “sud nije nadležan da naloži tuženom (direktoru) raspoređivanje zaposlenog, već su to ovlašćenja iz nadležnosti direktora škole.”

U obrazloženju presude sud potpuno zapostavlja bitnu činjenicu da je Milica Pantić u vreme donošenja rešenja za pomoćnika direktora bila na bolovanju radi nege deteta, te je rešenje bilo potpuno neosnovano jer ona nije ni radila, već je škola imala zaposlenu koja ju je zamenjivala. 

Milica Pantić, dalje, objašnjava: “Ni za kakvim rešenjem nije bilo realne potrebe, i nema ga smisla donositi početkom školske godine zaposlenom koji je na bolovanju. Škola me je fiktivno postavila za pomoćnika, koga gotovo čitavu školsku godinu nije imala do mog povratka sa bolovanja u maju 2020. godine”.

Takođe, sud je potpuno prenebregao činjenicu da joj je tom prilikom potpuno promenjeno radno mesto, a da tu promenu nije pratio postupak za izmenu ugovora o radu. Zakon o radu propisuje da svaka promena radnog mesta kod istog poslodavca duža od 45 dana mora biti praćena aneksom ugovora  po propisanoj proceduri. Ovde je ta procedura potpuno izostala. Valja napomenuti da ta procedura postoji i u Pravilniku rada OŠ “Dragomir Marković”. 

Ovakvom presudom se pravo direktora da raspoređuje zaposlene predstavlja kao njegovo diskreciono pravo da odlučuje o pravima zaposlenih bez njihove volje i mogućnosti da utiču na te odluke, a, iako se konstatuju nepravilnosti u proceduri, konstatuje se i da one nisu od uticaja za donošenje drugačije presude. Ukratko, direktor drži sve konce u rukama i ne odgovara nikome za svoje postupke, čak i kada se konstatuju propusti i greške. Teorijski, inspektor nalaže šta i kako treba popraviti ukoliko utvrdi propust, ali u praksi, mere prosvetne inspekcije spram direktora škole ostaju mrtvo slovo na papiru.

“S obzirom da ranije nisam imala iskustva sa suđenjima, potpuno sam iznenađena kako to funkcioniše. Tužbu sam podnela u novembru 2018, prvi poziv za pripremno ročište stigao je tek u oktobru 2020, dakle, kada školska godina u kojoj sam tuženo rešenje dobila uveliko prošla i pitanje je kako presuda uopšte utiče na neku narednu školsku godinu. Zamišljala sam da ćemo na svakom od tri konačno dočekanih ročišta dodatno pojašnjavati dokaze, a ne samo da se na deset minuta sastanemo da konstatujemo kako svaka strana ostaje pri svom stavu i kako nemamo primedbe na dokaze koje je suprotna strana podnela”, zaključuje sagovornica.

Jasno je da se sud gotovo nimalo nije udubljivao i detaljnije razmatrao čitav slučaj. Priča Milice Pantić nije usamljena. Tokom ovog istraživanja, pažnju je privukao još jedan bizaran slučaj mobinga nastavnice italijanskog jezika, Jelene Živković, u istoj školi, takođe od strane direktora Saše Jevtića. 

Jednom prevrnuto na naličje, uglađeno ruho prosvete pokazuje sve svoje rupe i zakrpe. Uskoro ćemo progovoriti i o drugim slučajevima, pokrenućemo sve ponižene i za pravdu uskraćene prosvetne radnike da zajedno pokidamo šavove tog bednog odela i da cara ogolimo do kraja, kako bismo ispočetka gradili novi sistem u kome će učitelj i profesor ponovo stajati pravo.

 

AUTOR: Marina Vidojević, doktor književnih nauka i nastavnik u osnovnoj školi

VIŠE ČLANAKA:

Zašto je reklama Rio Tinta presedan, nezamisliv za uređene države? Naš direktor kampanja Savo Manojlović iznosi jasan i argumentovan stav.

Zašto je reklama Rio Tinta presedan, nezamisliv za uređene države? Naš direktor kampanja Savo Manojlović iznosi jasan i argumentovan stav.

Društvo koje primorava žene da biraju između karijere i majčinstva mora da ode u prošlost gde mu je i mesto. Tekst naše izvršne direktorke Marine Pavlić na portalu Nova S.

https://nova.rs/kolumne/pise-marina-pavlic-mame-preduzetnice-samonikle-biljke-ili-sorta-koju-gajimo/

Dobrodošli u zlatno doba…
Beograd počinje da liči na Baltimor.
Ako neko ima onformacije u vezi sa počiniocima, molimo da ih prosledi nadležnim organima.

Dobrodošli u zlatno doba…
Beograd počinje da liči na Baltimor.
Ako neko ima onformacije u vezi sa počiniocima, molimo da ih prosledi nadležnim organima.

Više...