Šabac se upisao na ekološku kartu Evrope

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on reddit
Reddit
Share on google
Google+

Foto: https://www.muv2020.eu/associated-cities/sabac/

Planeta Zemlja je nastala pre oko 4,5 milijarde godina. Milijardu godina je bilo potrebno da se stvore uslovi za nastanak prvog oblika života, a još preko 3 milijarde godina da se stvore uslovi za nastanak čoveka. Ljudska civilizacija se stvarala poslednjih 10 000 godina, a današnjem čoveku je bilo dovoljno samo 200 godina da zagadi prirodu i dovede u pitanje opstanak života na planeti. Procene su da čovečanstvo danas troši oko 50% više prirodnih resursa nego što priroda može da obnovi.

U ovakvim uslovima ekologija i zaštita životne sredine postaju ključni strateški element za očuvanje pre svega života, a i zdravlja živih bića na planeti.

Život u prenaseljenim gradovima dovodi do stvaranja velike količine otpada i adekvatno upravljanje otpadom je jedan od primarnih ciljeva u borbi za očuvanje životne sredine. 

Srbija, kao kandidat za pristup Evropskoj uniji (EU), se obavezala da će svoje zakonodavstvo i prakse, koji se odnose na ekologiju i zaštitu životne sredine, uskladiti sa zahtevima iz Poglavlja 27 (životna sredina) Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Da bismo dostigli standarde EU, za pomenuto poglavlje, koje je najskuplje za implementaciju, biće potrebno ulaganje od gotovo šest milijardi evra za izgradnju više od 300 pogona za prečišćavanje otpadnih voda. 

Jedno od prvih postrojenja izgrađeno po EU standardima je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu.

Foto: https://www.vodovodsabac.rs/odvodjenje-otpadnih-voda

U Šapcu se od 2017. godine otpadne vode ne izlivaju u Savu, već se dnevno u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda preradi 17 000 kubnih metara kanalizacionih i industrijskih otpadnih voda, a godišnje se oko 5 000 tona mulja umesto u reku, zbrinjava u skladu sa zakonom. Posle procesa prečišćavanja, voda koja iz postrojenja završi u Savi je do 40% čistija od reke.

Postrojenje u Šapcu je izgrađeno u istočnoj industrijskoj zoni kod fabrika Keramičkih pločica i Belih limova, i projektovano je za grad od 85 000 stanovnika. Nekadašnja gradska kanalizacija koja se izlivala direktno u Savu sada je priključena na ovo postrojenje, koje koristi i znatan deo industrije. To je velika prednost za proizvodna preduzeća, jer im je ovo omogućilo da se nađu na zelenoj karti. 

Ovim ulaganjem u ekologiju, grad Šabac je omogućio privrednim subjektima smanjenje troškova, jer je dovoljno da imaju samo predtretman otpadnih voda, koje nastanu u tehnološkom procesu. To znači da privreda ima manja obavezna ulaganja u ovoj sferi i samim tim više prostora za nova radna mesta i za nove tehnologije, što predstavlja dodatni benefit.

Projekat je realizovan u više faza. Vrednost cele investicije je bila oko 20 miliona evra. Projekat su finansirali Republika Srbija i lokalna samouprava grada Šapca, kao i Evropska unija preko svojih fondova za ekologiju. 

Ranije se čitava kanalizacija izlivala direktno u Savu, što je predstavljalo veliki problem duž ove reke, a sada sve komunalne vode sa područja grada odlaze prečišćene u reku Savu, što je veliki pomak u očuvanju prirode, posebno voda koje su bitne za ceo sistem i stanovništvo.

Foto: Milena Zindović

 

https://www.danas.rs/drustvo/od-2021-izgradnja-postrojenja-za-preciscavanje-otpadnih-voda-u-srbiji/

https://www.vodovodsabac.rs/odvodjenje-otpadnih-voda

https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/do-kraja-2021.-krece-gradnja-pogona-za-otpadne-vode-u-27-opstina_1237474.html

https://www.danas.rs/ekonomija/preciscavanje-otpadnih-voda/

 

AUTOR: Milica Gvozdenović, dipl. ing. tehnologije

VIŠE ČLANAKA:

Zašto je reklama Rio Tinta presedan, nezamisliv za uređene države? Naš direktor kampanja Savo Manojlović iznosi jasan i argumentovan stav.

Zašto je reklama Rio Tinta presedan, nezamisliv za uređene države? Naš direktor kampanja Savo Manojlović iznosi jasan i argumentovan stav.

Društvo koje primorava žene da biraju između karijere i majčinstva mora da ode u prošlost gde mu je i mesto. Tekst naše izvršne direktorke Marine Pavlić na portalu Nova S.

https://nova.rs/kolumne/pise-marina-pavlic-mame-preduzetnice-samonikle-biljke-ili-sorta-koju-gajimo/

Dobrodošli u zlatno doba…
Beograd počinje da liči na Baltimor.
Ako neko ima onformacije u vezi sa počiniocima, molimo da ih prosledi nadležnim organima.

Dobrodošli u zlatno doba…
Beograd počinje da liči na Baltimor.
Ako neko ima onformacije u vezi sa počiniocima, molimo da ih prosledi nadležnim organima.

Više...